Kada pogledam prošlogodišnju retrospektivu i mišljenje na temu blogovanja, nije se stvarno po pitanju mojih stavova nije promenilo. Vidim da mnogi ovih dana takođe javno dele (slično) mišljenje (sa mnom), uz poneku izmenu.

Ipak, 2018. ostaje mi u sećanju kao: teška godina, godina puna usavršavanja i konstantnog rada na sebi. Godina, u kojoj sam izgubila jedno beskrajno drago biće, kojem sam čak, posvetila i prvi članak na ovom sajtu – moja Anđica. Ceo taj put ka opraštanju kojeg sam bila svesna me je toliko (puta) slomio i na kraju, dan pred njen 14. rođendan, 31. maja, eto… Kakve ovo veze ima sa blogovanjem? Ima, kad sedite u kući 5,5 godina i do pola noći osmišljavate, pravite u nemogućim uslovima fotografije, priče, a nešto malo i namćorasto gleda, šeta okolo, povremeno nešto nespretno prospe ili šarmantno ukrade da pojede, bude tu pola mog života…Ostane trag.

Kakvi su planovi?

Da nastavim ovo što sam do sada radila uz osveženje u vidu nekih novih i temeljnijih priča, vodiča, konkretnijih prikaza. Verujem da ću imati podršku za to i stvarno verujem da mogu mnogo korisnih i konkretnih informacija da prenesem i početnicima ali i onima koji su u ovoj industriji kao i ja, duže. Usavršavanje na polju šminkanja, dalo mi je malo više slobode da eksperimentišem, što osim osnovne ideje šminkanja i edukovanja drugih, mene posebno raduje jer sada konačno, proizvode koje kupujem/dobijem, mogu mnogo kvalitetnije, verodostojnije i kompletnije da predstavim na ovoj platformi.

Video/You Tube?

Nikad ne reci nikad, ali za sada ne. Taj format me ne privlači, štaviše odbija me. Srbiji ipak treba dati Srbiju  a ja deo te zabave ne mogu, nije mi …ne.

Predlozi?

Da li postoji nešto što biste želeli da vidite više na blogu u budućnosti, osim konzistetnosti sa kojom se mučim, ali se trudim 🙂 ?