Čovek
zarobljen u telu mačke – Anđelika. U moj dom došla sada već davne 2004 .
godine. Impozantna ličnost koja zauzima važno mesto u mom životu pa joj upravo
zbog toga posvećujem svoj prvi konkretan post. Neverovatan karakter, razumevanje,
ljubav.

Teška 6,5 kilograma,prelepih
krupnih (da ne kazem buljavih) očiju, često izgleda polusmorena, a zapravo je
srećna ljubimica kojoj je upala sekira u med došavši u ovaj dom. U kakvom god
da sam raspolozenju sam pogled na nju mami mi osmeh na lice. Ime je dobila po
liku iz tada emitovanog crtaća ‘Bebe’ na B 92
i mogu reći da joj u potpunosti pristaje.

Kao mala
igrala se `leti leti` igrice pa je tako letela sa petog sprata i povredila
karličnu kost – nakon toga više nije pokušavala ništa slično i ima traumu  izlaska napolje, ali zato je uvek na toplom i sigurnom.
Ne voli druge životinjice (pokušaji upoznavanja nisu urodili plodom) ali je
zato sa svojim plisanim miševima u dobrim odnosima.

Jede, spava,
trči po stanu, prosipa kafe po meni vaznim papirima, ulazi u  stvari i
pravi novi raspored u plakaru, jede svoju i moju hranu i svojim (nekada) telećim
pogledom osvaja srca mojih poznanika.Samo što ne progovori.

Eto, to bi bila
ona u ‘kraćim crtama’ , srećna i elegantno popunjena – Anđa