Pet godina.

LEPO JE

• Koliko sam sjajnih ljudi upoznala
• Na koliko dobro organizovanih događaja bila pozvana i na kakva sam mesta zahvaljujući blogu otputovala
• Koliko sam novog i korisnog saznala o poslu, o tome “kako to funkcioniše”
• Koliko više poštujem svoje vreme i znanje
• Koliko sam srećna što sam u svemu ovome od početka ja zaista ja

ČESTO KONSTATOVANO JE

• Danas svaka budala ima blog, sebi dodeljuje razne  (besmislene) titule i zahvaljujući tome ukupna slika o ljudima koji su cela redakcija u jednom čoveku – blogerima, omalovažena
• Previše površnih ljudi koji dozvoljavaju da im drugi formiraju stav
• Mnogo je teško dobiti svojih pet minuta da pokažeš šta znaš kada ne daješ svoj privatan život na tacni, nisi toliko zanimljiv
• Nisu bitni brojevi. Naročito ne oni kupljeni. Ljudi su važni. Oni koji stvarno nalaze nešto za sebe i kojima prija to što vide i čitaju.

KAD SE PODVUČE NAJVREDNIJE JE…

Što ni u jednom momentu nisam želela da se menjam u pravcu u kom neću biti dosledna sebi samo da bih bila (više) prihvaćena. Što sam bila uvek dovoljno strpljiva, tiha i skromna jednako u trenucima uspeha, ali i u onim u kojim sam bila etiketirana na jako primitivne načine od upravo okoline koja se bavi(la) istim stvarima kao i ja. Što se nisam a i neću služiti jeftinim trikovima kao bih pošto poto “sakupila” neku cifru ljudi koja će biti navodno merilo nečega…

Na kraju, što sam zaista potpuno svesna i izričita u tome kojoj se niši obraćam i što je mala, ali odabrana ekipa ljudi tu.

Što sam zadovoljna kako ovo malo mesto izgleda, jer je ni iz čega nastalo, a pretvorilo se u oazu mira i iskrenih beleški. Zbog toga, kao i niza drugih stvari, zadovoljno i u tihoj atmosferi obeležavam peti, kako se popularno kaže “blogorođendan” :).

Obeležiću ga u krugu ljudi koji su me dok je većina bledo gledala/ podsmevala se – bili tu, sa onima koji su se priključili srčano u međuvremenu, a u mislima sa onima koji su zaslužni što se neka utihnula energija iskreno vratila.