UK Parobrod, prijatna atmosfera, veliki broj radova iza kojih stoje sati truda, rada, ljubavi, a njih troje su za to zaslužni. Ko su oni?

Osim što sam uživala u postavci, imala sam priliku da se upoznam sa autorima, kratko porazgovaram i saznam nešto više o svakom, te sam odlučila da to podelim sa vama kako biste stekli bolju sliku. Takođe, u prilogu sam stavila fotografije radova koji su moji favoriti, a i kako bih ostavila vama prostora da kada posetite pronađete svoje.

Interesovalo me je zbog čega im je ova izložba značajna i istovremeno zanimljiva, gde pronalaze inspiraciju za svoje kreativne radove, kako oni vide sebe…


Stefan Stanković-Perić
– rođen 29.01.1988. godine u Beogradu
– završio Školu za dizajn u Beogradu 2007. godine (odsek grafički dizajn), Fakultet primenjenih umetnosti (u daljem tekstu FPU) upisao 2007. godine na odseku primenjeno vajarstvo gde je diplomirao 2012. godine i proglašen za studenta generacije
– učesnik brojih izložbi i dobitnik nagada

Ideja tima, grupe je ono što je fokus. Smatra da njegovi radovi predstavljaju vezu i da na neki način mogu da budu  vrsta dopune radovima Sare i Vuka. U pitanju je tematika na organskoj formi koju je svako od njih prikazao na različite načine. Inspiraciju pronalazi u ljudskoj figuri koju kasnije redukuje i stilizuje geometrijom. Voleo bi kada bi se svaki posetilac pronalazio i na neki način identifikovao sa njegovim delom. Čar je u tome da vam je “ostavljeno” dovoljno prostora da vidite i prepoznate ono što želite u njegovom finalnom rezultatu, bez obzira na to kakva je izvorna priča datog dela.

Sara Nikolić
– rođena 08.01.1988. godine u Majdanpeku gde je i završila gimnaziju
– 2007. godine upisala je FPU  u Beogradu, na odseku primenjeno vajarstvo, a na kojem je diplomirala 2012. godine
– angažovana je kao saradnik u nastavi na FPU
– učesnica brojnih grupnih izložbi i dobitnica nagrada

Sara kaže da je interesantna činjenica njihove međusobne različitosti, a opet sjajnog poklapanja i dogovora koji su brzo uspostavili. Inspiraciju za svoje radove pronalazi u svakodnevnom životu. Konkretno kada govorimo o konjima, oduševljena je njihovom lepotom, pokretima, što se veoma primećuje na njenim radovima. Videćete  kako je to sa pažnjom i veoma verno prikazano. Nije isključivo orijentisana na vajarstvo i ne želi da ograničava svoju kreativnost,  već se bavi i izradom nakita (očekujemo uskoro izložbu, biću blagovremeno obaveštena), monumentalnim slikarstvom i mnogim drugim stvarima koje joj okupiraju pažnju.

Vuk Ljubisavljević
– rođen 23.9.1987. godine u Beogradu
– sa samo devet godina učestvovao u svojoj prvoj izložbi,  od tada je na brojim izložbama predstavljao svoje radove iz oblasti vajarstva i slikarstva
– 1997. godine počeo da pohađa Atelje za primenjenu umetnost, 2006. upisao FPU u Beogradu na odseku primenjeno vajarstvo, gde je diplomirao 2011. godine
– kao i kolege, učesnik brojnih grupnih izložbi i dobitnik nagrada

Vuk ovu izložbu vidi kao način da podeli svoj rad sa drugim ljudima, želju da dela njega i njegovih kolega izađu iz ateljea i žive svoj život. Svakodnevnica, mitologija, a nekada i ironija, izvori su njegove inspiracije. On je neko ko pokušava da oživi zaboravljene svetove i spoji sa onim što nas čeka u budućnosti praveći simbiozu dva vremena.

Pitanje koje sam postavila, a koje uvek zanima nas laike je ono oko čega su imali jednoglasan odgovor što je negde i očekivano. Koliko je to vremena potrebno da nastane neko delo? Odgovor je – sve je relativno. Može se desiti da se utroši svega nekoliko sati, a nekada je potrebno i mesec dana. Veliki broj faktora utiče na to, od same teme, raspoloženja, dana, svega.

Ono što mi je posebno drago, jeste činjenica da su ovako mladi i talentovani ljudi, veoma brzo uspeli da se organizuju, dogovore, bez sujete, bilo kakve tenzije i osećaja konkurencije upriliče jedan ovako lep događaj. Veoma su ljubazni, prijatni, raspoloženi za razgovor i zaista se vidi da vole ono što rade i da su posvećeni. Lep je osećaj upoznati i razmeniti nekoliko reči sa takvim ličnostima.

Iskreno im želim puno sreće u daljem radu, da se njihova dela vide i van granica ove zemlje, kao i da u narednom periodu uspeju da organizuju i samostalne izložbe, koje bih zaista vrlo rado posetila.

Izložba traje do 22. novembra pa vas pozivam da prošetate do Kapetan Mišine 6a, verujem da će vam se, kao i meni dopasti.
*pozajmljena fotografjia

Kako vam se sviđaju radovi naših talentovanih mladih ljudi?

Do narednog naslova 🙂