TEMA

PUBLIKA – KOME SE ( i kako) OBRAĆATE?

Pod “jednostavnim jezikom” ciljam na to da ne morate po svaku cenu da se trudite “da zvučite pametno”,  da titularnošću i potenciranjem termina “impresionirate” bilo koga. Nema potrebe. Važno je da za svaku reč koju ste izgovorili znate šta znači – samim tim imate više i samopouzdanja. Sigurna sam da ste bar jednom slušali nekoga i stekli utisak da baš i ne razume to o čemu govori. Zato, za svaku nepoznatu reč, ili onu koju ne znate da objasnite, rečnik, ili neki drugi izvor i zapisujte suštinu.

 

Za početak, radite malo na sebi i svojoj “panici”. Razgovarajte sa sobom, analizirajte šta je uzrok tome što vas muči. Reći ću vam da je strah prisutan najčešće zbog neadekvatne pripreme, zbog koje osećate kamen u stomaku, drhtavicu, glavobolju, ili mučninu. Imate utisak da ne znate ništa – a to  (nekada) bude i istina, jer se niste dovoljno potrudili. Naravno, ima i ona druga vrsta, gde znate da ste dali maksimum, ali izgarate od brige “hoće li biti dovoljno dobro”.

 

1. Uz sebe imajte papire sa ključnim tezama vezanim za temu. Da li numerisano po slajdovima, ili samo delovi koji znate da vam nisu jača strana, to je vaš izbor. Važno je da nemate “referat” ispred sebe, jer sigurno u trenutku kada vam je potrebna pomoć prijatelja Papira, nećete ići prstom i tražiti rečenicu koja vam nedostaje, već pogledom odmah snimiti “gde ste stali”.

2. Prezentacija. Ukoliko je situacija takva da držite prezentaciju, ne libite se da pogledate slajd, to nije sramota. To vaš alat, materijal i treba da ga koristite. Ako vas bude zanimala priprema i izgled dobre prezentacije, mogu nekada detaljnije o tome. 

4. Dozvolite sebi da razmislite na licu mesta. Neko vas je nešto pitao, a vi ne možete “iz topa” da date odgovor. “Dajte mi trenutak da razmislim” – ljubazno izgovoreno, uz trenutak “dramske tišine” čak i one “uspavane” može ponovo da “vrati” vama – jer, nešto treba očigledno da se desi, odnosno da kažete. Ukoliko ne znate odgovor – prosto nije u vašem domenu, ili to što ste dali kao rešenje nije dovoljno, zahvalite se na pitanju, uzmite kontakt od osobe koja ga je postavila i potrudite se da naknadno pružite pomoć, ili uputite na nekoga ko može. To su sitne stvari, a jako znače. Ne budite sujetni.

Imate ljudi koji su kao svećnjak, a imate i one koji maraton “istrčaše” od gestikulacije i šetnje. Različiti smo. Jedna od knjiga koja puno znači i može vam pomoći je: Govor tela. Što se mene tiče to je obavezna literatura, ne samo zbog prezentacije, nego za život. Evo OVDE sam pisala u preporukama.

Ne kažem da treba da se vodite pravilima i da se ponašate kao neko drugi ili: “Kako bi bilo dobro da ostavim utisak”, ali je dobro kanalisati pokrete i naći meru. Ljudi će osetiti iskrenost, ali i pretvaranje, posebno oni koji dobro procenjuju.

“Gde da gledam, ako pogledam u X osobu, izgubiću se”. Postoji više “saveta”, među kojima je i onaj da “nađete nekoga u publici” u koga imate poverenja i da se njemu obraćate. Đaci često gledaju u profesora jer znaju da “on ocenjuje”, a studenti nekada u svoje kolege, prijatelje – jer im je tako lakše. Iskreno, mislim da nije dobro staviti fokus na jednog čoveka, jer sam stekla utisak, a i deluje da se drugi ljudi osećaju zapostavljeno. “Šetajte pogledom”, posvetite pažnju “grupama” koje su tu, steknite njihovo poverenje i držite pažnju.


Takođe, jako je važno da govorite dovoljno glasno i razgovetno i ne previše brzo, kako bi vas svi čuli i razumeli. Treba da učinite da se ljudi koji vas slušaju osećaju prijatno, da budu zadovoljni što svoje vreme “troše” baš tu – jer im je korisno. Samim tim, vama kao govorniku budi se unutrašnji osećaj zadovoljstva i sve “teče” mnogo bolje.

 

Džabe vam je dobar materijal, ako ga ne prezentujete kako treba. Isto, elokvencija, ako nemate šta da kažete. Kao i u svemu, potrebno je pronaći balans. Za dobru prezentaciju, najvažnije je uložiti ono najskuplje – vreme. Znam, često ga nema dovoljno, rokovi su stisnuti, ali to se sve vežba. Uz puno zalaganja, rada i hrabrosti da predstavite nešto, poslužiće vas i faktor koji svi priželjkujemo – sreća. Znajte, nju je takođe potrebno zaslužiti.

 

Da li imate strah od javnog nastupa? Kako vam se čini ova vrsta članka? Da li vas zanima nešto dodatno?