Po prvi put jedan mesec ostao je bez ijedne objave. Ovaj poslednji. Mnogo mi je krivo što je tako. Prethodna 2016. bila je izuzetna u poslovnom smislu koji se tiče bloga a naročito šire. Međutim, moja snaga i kreativnost utihnuli su privremeno. Nisam htela ništa na silu da objavljujem. To se vidi, ali pre svega se oseti i nema tog posla koji bih uradila polovično.

Žao mi je, što sam potisnula nešto što me je uvek podizalo, motivisalo i davalo snagu. Kad god se sve oko mene rušilo ili čak bilo lepo, uvek sam se vraćala na ovaj sajt i videla deo toga šta mogu da pružim, koliko napredujem i koliko je zapravo razloga da budem zadovoljna. Došla sam u situaciju da ništa ne mogu da stignem. Od običnog odlaska do pošte, preko nekih drugih stvari koje su rutinske i ne oduzimaju vremena.

Mnogo mi sve ovo nedostaje. Pauzu ove dužine više ni zbog čega neću praviti.

Za obeležavanje godišnjice, za nove i učestale sadržaje kvaliteta koji smatram da mogu da pružim – živeli.

Hvala vam što ste tu.