Danas je tri godine od moje prve objave. Da kažem: „Kako je brzo prošlo“ – neću, jer nije. Podeliću sa vama misli vezane za ovo što radim i što mi je u proteklom periodu zaista uzelo najviše vremena. Ne onog slobodnog dela vremena, već ukupno gledano.

 

Počeci i tadašnji „ciljevi“

Ušla sam u sve potpuno naivno, iskreno i neizmerno mi je drago zbog toga.

Pobegla sam iz sveta činjenica u svet koji sama kreiram. Dominirao je segment životnog stila, a kozmetika je polako, ali sigurno uzimala maha. Šta saradnja, rokovi, najave, predstavljanje bilo čega? Još uvek se sećam svog početničkog blam-iskustva, kada mi se nakon svega tri meseca obratila osoba koja predstavlja jednu kompaniju. Poput teleta gledala sam u poruku i brzopleto pitala: „A da li to ima veze sa blogom?“. Evo smejem se  sada ponovo dok ovo pišem. Da, toliko me nije zanimao nikakav PR uzorak (kao mnoge koji zbog toga danas počinju) i toliko sam bila neupućena. To nije bio, niti je moj pokretač, jer sve najvrednije što imam i najviše volim – sama priuštih.

Jedini cilj bio je da objavim svoj novi tekst, tutorijal, šta god je u tom momentu bilo sveže. Osim što sam vremenom shvatila „šta se radi u situaciji“ (kada sam zainteresovana za saradnju) cilj se nije promenio – ja ne mogu da dočekam da kliknem „objavi“ i podelim sa svima nešto novo.

 

Princip rada

Nikada nisam želela da pišem o bilo čemu na uštrb kvaliteta, niti se dodvoravala brendovima i čitalačkoj publici u cilju veće „popularnosti“. Od početka sam išla selektivno i onako kako mi prija. Ne patim od viška nedostatka kriterijuma.

Pružam maksimalno koliko mogu u datom trenutku, a taj prag se pomera vremenom.

 

Nije sve kao što izgleda

Žao mi je što ljudi toliko pogrešno procenjuju, malo misle, previše veruju baš svemu što vide. Sporo pamte, brzo zaboravljaju. Previše lažnog sjaja, osmeha, hvalisanja ili pak kukanja, a tako malo truda za konkretan sadržaj, izgleda da prija većini. Šteta, ali karakteristika sa kojom se svako ko je srcem i u srži bloginga susreo.

Ne mora značiti da je neko mrgud ako se ne oduševljava svemu što vidi, niti pozitivan ako se stalno smeje, a dosadan i folirant ako ga interesuje recimo kultura. Treba prihvatiti da ljudi emocije/reakcije/utiske izražavaju na različite načine, ili pak zadržavaju za sebe i iskazuju na suptilan način. O upotrebi terminologije i “eleganciji” iznošenja stava, posebno.

Dugo sam verovala da je ovo trivijalno uopšte spominjati, ali ispostavilo se da se sve mora “ograditi i nacrtati”.

 

Šta sam naučila?

Ukratko, ovako:

• da (još) više poštujem sebe i svoje vreme
• podržavam i krećem se u krugu jednakih ili boljih od sebe
• budem zahvalna na tome što mi je pruženo i radim sa onim što imam
• da gledam isključivo svoja posla, ali da po potrebi budem informisana o pojedinostima  koje nisu u direktnoj vezi sa mnom
• da je u redu što sam često vrlo rigidna, donekle hladna i na prvi pogled vrlo ozbiljna, jer i to je deo moje suštine

Vremenom, shvatite koliko sebe ulažete umno, fizički, finansijski. Javljaju se nove ideje, želje, motivacija, pa to bude i adekvatno valorizovano, što dalje implicira podizanje standarda. Tada sa razlogom i apetiti mogu porasti, a moji jesu.

 

Rekapitulacija 2015.

Dinamična, sadržajna i uspešna.  Godina u kojoj sam zahvaljujući tome što radim putovala, učestovala kao prvi beauty bloger na konferenciji, bila najviše prisutna u štampanim medijima, ambasador jednog brenda, a i dobila dva lepa priznanja.

 

Želje, „čestitke i pozdravi“

Da budem skromna, dobro bi mi došao fiksni objektiv 50 mm 1,8. Divno bismo se slagali, sigurna sam. Snove na stranu, volela bih da doživim još sličnih iskustava kao prethodne godine i zaslužim svoju toliko željenu budućnost radeći više poslova koje volim.  Tehniku stvaralaštva da dovedem na željeni nivo, jer za to živim i to me ispunjava. Neverovatno mi je stalo do svega što ima veze sa ovom stranicom, ma koliko ja ovim kao i mnogim drugim tekstovima ne odišem baš naročito emocijom. Puštam da moj rad govori sam za sebe.

Hvala mojim najbližima koji su uprkos nerazumevanju toga da “Dijana piše blog“, ipak bili tu i nisu sputavali moj (javni) izraz. Hvala vama, što ste uz mene na ovom putovanju.

Nastaviće se.