Na sam pomen ovog tako naizgled ne magičnog povrća, tanko ili bucmasto sečenog, pečenog ili prženog, facijalna ekspresija je neprocenjiva. Volim krompiriće, jednostavno.

Svaki put osetim, čak i imam utisak da vidim sebe dok mi  se stvara onaj dečji iskreni kez, kad god vidim kako mi se primiče tanjir/poslužavnik, u današnjem slučaju konzerva sa njima.

Drugarica sa kojom povremeno idem da ručam, jedem kolače i razmenjujem mačeće priče i druga iskustva, pokazala mi je jednom fotografiju “smokvičastog krompira”. Oduševila sam se i pomislila kako moramo otići jednom. Prvi momenat slobodnog vremena da se uklopimo i eto nas. U Smokvici.

Porcija tanko sečenih krompirića sa paprikom i malo luka, uz sos od majoneza sa limunom, peršunom i malo luka. Jako lepo, ukusno, simpatično servirano. Mešavina ukusa, začina, momenat kiselosti i intenziteta (dovoljno, a da ne bude muka), odlično.

Uzgred, naravno vrlo jednostavno za napraviti kod kuće, ali nekada prosto želim da odem i da mi neko servira.

Interesantna stvar je da su u Kralja Petra, gde je jedan od lokala, njoj jednom poslužili deblje sečen krompir koji izgledom podseća na domaćinski, sa više začina i sosom koji je ljući, odnosno ima u sebi i kečap, a i papir kao dekoraciju u posudici. Iznenadile smo se ovim prizorom, ali smo svakako uživale. Dogovor je da proverimo “kako je u Molerovoj” servirano. Večni izgovori za novi susret, druženje i zajednično vreme i hranu.

Kasnije je moralo i nešto slatko da se pojede, ali pošto su tema kromprići, tu ću se zadržati.
Inače, Smokvicu kao lokal volim i često posećujem (posebno u Kralja Petra i Molerovoj gde je najlepše uređen postor). Ima poseban i prepoznatljiv šmek. Dosta sam kačila na Instagram fotografija, pa prečešljajte.

To vam je deo moje relaksirajuće subote i ujedno predlog za večeru, uz neki film/emisiju/seriju. Probajte sos da napravite, mislim da će vam se svideti.

Ima li još ljubitelja ovog (ne)zdravog obroka :)?