Opšte je poznato da muškarci i žene ne doživljavaju šoping na sličan
način. I to ne samo sličan, nego nam je prilično suprotan utisak. Pišem iz ugla
nas prosečnih, strejt muškaraca.

Sam odlazak u kupovinu predstavlja napor i posao. Najbolje je kada znamo
tačno jednu prodavnicu u kojoj možemo završiti sve. Rečenica „idem u šoping da
se opustim.“ – muškarcima apsolutno nema smisla. Postoji nekoliko razloga:

– mrzi
nas da isprobavamo više od jedne stvari po kupovini

– ne
uživamo u razgledanju, skoro da nas fizički boli i tužni smo

– cilj
nam je završiti kupovinu u što kraćem roku

Tu dolazimo do prve tačke sporenja. ŽENE nekako, negde, za razliku od
bilo čega drugog, BRZO zaboravljaju ovu činjenicu. Ne shvate da smo se namučili
dok smo im pravili društvo. Tako se obična šetnja po gradu pretvori u „ček da
uđemo ovde na tren“ i „stanem uz izlog.“ Naravno da nisam mrgud da joj to
zameram, prosto je preslatka dok uživa u tome, međutim ne odričem se kukanja.

Ovde ću se pozvati na zakon, doduše izmislio sam ga, ali zakon je zakon:

Muški zakon: tačka 5, stav 1: Ukoliko si joj pravio društvo ili morao
ići s njom u šoping, ispravno je da smatraš da si se žrtvovao i da trebaš biti
nagrađen.

Ovo nikako nemojte zaboraviti. Malo pažnje i za nas je to fer pogodba, a
svi će biti zadovoljni.

Kada smo utvrdili osnovne postulate, prelazimo dalje. Reč je o
distinkciji odevnih predmeta. Ići ćemo od glave do pete.

To je relativno lako. Pod uslovom da poznajete svoju dragu,
možete izaći na kraj šta da joj kupite bez njenog znanja. Pamtite makar okvirno
šta ima od odeće da uskladite boje i gledajte da stilski ide uz to što ste
naumili. Ukoliko ne želite da rizikujete, pomno pratite kada slučajno uđete s
njom u neku prodavnicu, gde zastaje, šta gleda, šta joj se na određenim
stvarima ne sviđa. Kada to savladate, hej, oduševiće se, a ni vama neće biti
loše. Napomena: Fokusirajte za koju tačno priliku želite nešto da joj kupite i gde
želite da to nosi, jer ako krenete neodređeno upašćete u zamku npr. minđuša –
teže da sve budu iste kada gledate izlog.

ROBA (pod „roba“ podrazumevam sve sem nakita, torbi, donjeg veša i obuće)

Odmah savet: Ni slučajno ne treba pokušavati da im se kupi nešto od
ovoga bez njih prisutnih.

Toliko je varijacija, toliko naziva, da je prosto nemoguće. Bluze,
top-ovi, košulje, sakoi, majičice, farmerke, suknje, haljine, šorcevi..pa onda
podvarijante svega navedenog. Zamislite situaciju da vam kupimo nešto što, ne
daj Bože, ima veći konfekcijski broj nego što inače nosite. „Kako si mogao da
pomisliš da sam ovoliko debela?!“, „Kakvo ti to mišljenje imaš o meni!“; „Reci
lepo da me ne voliš više!“ – i tako to može da ode nepredviđenim putevima. Ista
situacija je i kada bismo kupili nešto što je manje od vašeg broja. „U koga si
to gledao dok si mi ovo kupovao?! U prodavačicu?!“ –  „Draga mislio sam da je to tvoj broj, jer
prelepo izgledaš.“ „Šta?! Hoćeš da kažeš da sam se ugojila? Jel to? Zar je ovo
način da mi to kažeš, jer ne smeš u lice?! Priznaj!“ …..Zato pamet u glavu,
rizik je prevelik.

Nekad se čak nađem u dilemi kako da pohvalim dragu kada obuče nešto
lepo. Recimo, pre par dana je obukla neki divan mantil, a ja kažem „Draga baš
mi se sviđa tvoj kaput.“ – odmah je bio odgovor „nije to kaput, ovo je mantil.“
– izvini baš mi je različito. Pogotovo kada je nešto bluza, a ne košulja ili
majica. Toga je toliko da ne znam ni odakle bih počeo. Najpametniji potez je
praviti joj društvo ponekad, kada je posebna prilika i platiti račun.

E ovo je zaista prava zabava. Devojke imaju toliko torbi da je to
presmešno. Pogotovo one male tzv. pismo torbe u koje ne mogu staviti ni
novčanik (koji je sam za sebe posebna priča) a od skora ni telefon ne staje.
Klasična ženska torba je kao od onog zeca u „Alisa u zemlji čuda“, apsolutno
nikad ne znaš šta će izvući odatle. Četke za kosu, šminka, brdo nekih stvari,
prosto je neverovatno šta tu sve stane. Muškarci preferiraju da nose onoliko
stvari koliko može stati u džepove od pantalona. Dakle, novčanik, telefon,
ključevi.

Posebna priča je njihov doživljaj torbi. Prilično sam siguran da žene
osećaju stvarne emocije prema svojim torbama. To je nama nedokučivo. Na
pitanje: „Jao pogledaj je, zar nije divna?“ – mi ostanemo apsolutno zatečeni.
Najiskreniji odgovor bio bi: „Draga, to je torba.“ – mi prosto nemamo emociju
vezanu za oblik, dezen, materijal. Mislim postoje neke katastrofe od torbi, ali
nećemo u ekstreme, govorimo o običnim.

Sledeća slika će vam pokazati šta muškarci podrazumevaju kada neko kaže
„torba.“

A ovako izgleda samo jedan delić, jedne vrste u ženskom pogledu na pojam
„torba.“

Sve vrste sa slike 2 pomnožiti sa 100, a zatim celokupno dobijeno
mnoštvo podvesti pod vrstu 1 sa slike 1. Nakon što to uradite, opet pogledajte
artikal pod nazivom „Ženska torba“ i shvatićete da koliko god varijacija
stavite ispod njega, muškarci vide taj jedan, osnovni oblik.

Pošto sam objasnio sve o torbama, taj deo završavam poznatom šalom:
„Ženu uvek zoveš dva puta. Prvi put da krene da traži telefon u torbi, a zatim
još jednom da bi stigla da se javi.“

Hm. Taj deo ću preskočiti. Jednostavno, lep veš na njoj je u službi moje
sreće. Okej, jesu i ostale odevne stvari, ali ipak, ovo je nešto posebno i to
je u stvari poklon za mene. Dakle, tačka.

E ovo je zabava slična kao i za torbe. Usklađivanje obuće sa torbom,
odeće s obućom, pa onda opet. Jedna torba ili jedan par novih cipela, povlači
potrebu za obnavljanjem čitavog outfit-a – i to je začarani krug. Ne postoji
kraj.

Ženska opsesija cipelicama je neverovatna. To je ljubav. I pored sasvim
nepoznatog broja pari u plakaru, uvek fale baš one iz izloga. Čizmice, one
dublje pa one do članka pa ne znam, bezbroj varijacija samo jednog modela jedne
boje – a znamo svi koliko boja žene znaju. I koliko modela postoji.

Lično su mi omiljene štikle moje drage, iako ima prilično ograničen radijus
kretanja u njima. Vremenski je to max 2 sata, a u razdaljini nekih 400 metara.
Postoji jedna izreka, izmislio sam je upravo, ali je izreka: „Uz štikle uvek
ide lepa torba.“ – ne samo radi slaganja boja, već da bi se u njoj poneo lagani
par nekih baletanki.

Cipelice, sandale, baletanke, papuče, pa sve to s platformom i bez, pa
na petu.. i tako. Sećam se jednog leta kada su bile popularne one neke skroz
otvorene sandale čiji su nazivi bili „isusovke“, „rimljanke“, „spartanke“, ne
znam da li beše nešto i „jerusalimke“ – ali u principu sve isto, s varijacijom
da li je palac u posebnoj kopči, moš misliti. Presmešno. Možeš da datiraš
istorijsku epohu u gradskom prevozu.

Često mi se omakne greška pa pohvalim sandale, iako se radi o
baletankama. Tanka je ta razlika u muškom oku, razumite nas.

Sada nakon ovih silnih objašnjenja, želim da vam svima skrenem pažnju na
artikal koji je apsolutno neophodan (moderan izraz je must have) u svakoj
prodavnici koja prodaje ženske stvari.

Dakle, za sve nas koji se tu nađemo na prevaru, planirano ili po
kazni…..Utičite na prodavce da prate trendove i nabave ovaj top notch, must
have, accesorize i poslednju reč evolucije muško ženskih odnosa i instaliraju
ih u svoje prodajne objekte.

Posvećeno mojoj dragoj. “

Do narednog naslova 🙂