Na ovu temu može da se piše neverovatno mnogo, međutim,  želim da se ograničim se na ličnu borbu sa ovom napašću.
Kratka istorija: trenirala sam dosta dugo i naporno do svoje 16. godine i nakon toga prestala. Na visinu od 176 imala sam do 50kg što je zaista preterano mršavo.
Nisam mogla da se ugojim, nikako (VOLIM ŠTO MI JE TO BIO NAJVEĆI PROBLEM U ŽIVOTU 🙂 ). Onda u četvrtoj godini srednje “nabacim” prilično kilograma za kratko vreme. Od tada, kilaža varira, pojavio se celulit i prateći efekti poznati ženama (čitajte proklete bele linijice). Sada imam 67 kg ( :O), želim da se vratim na optimalnih 60kg.Kako se borim? Zapravo nije mi potrebno puno, veoma mi je organizam zahvalan za održavanje ali sve mi nekako “nije hitno”.
ALI, vreme je da mi postane.

 

U principu, ovaj post je najviše napisan zbog podvučenog gore. Probala sam dosta proizvoda koji navodno daju rezultate i nisam bila zadovoljna.

Onda sam rešila da kupim obično bršljanovo ulje koje košta 300dinara u apoteci i masažer. Masiranje mi oduzima svega pola sata dnevno, što je za moje pojmove potpuno prihvatljivo, nije mi teško to da radim, a za svega mesec dana ja postižem super rezultat.

Obično to radim rano ujutru. Nakon što se istuširam i uradim piling, umasiram dovoljnu količinu ulja i uključim masažer, na najveći stepen, pošto sve ono što je na nekim slabijim nivoima, praktično predstavlja gubljenje vremena. Svaku nogu po 15 minuta i to je sasvim dovoljno. Povremeno se, ako previše pritisnem, pojave sitne modrice, ali to brzo prođe. Relativno brzo sve izbije na površinu, a nakon toga postepeno reguliše.

Prilično jednostavan i efektan postupak, ja zadovoljna.

* ponekad – u mom referentnom sistemu znači, retko. Dobro, prilično retko, kad mi ode autobus ispred nosa kod Vukovog spomenika, a sledeći stiže za 27 stanica pa moram peške do Zelenjaka. Kućni bicikl? Vrši sve osim svoje funkcije. Idealno mesto za odlaganje ispeglanih košulja, Anđino omiljeno mesto sa kog gleda kuvanje ručka (guza joj jedva stane na ono sedište) i još drugih stvari koje nisu vožnja. Tako da, varijante “obavezne fizičke aktivnosti” kod mene nisu od nekog značaja uopšte.

Imate li vi ovako jednostavnu rutinu ili ne? Ili možda nemate susret sa pomorandžom u tom smislu :D?
Do narednog naslova 🙂