О прослављању Осмог марта данас

by Tuesday, March 8, 2016
Моја другарица Јована данас пише за вас.
“Осми март је, званично, дан када су жене стекле равноправност у односу на (до тада) привилеговани, мушки род. Незванично, то је дан када се женама поклањају цвеће и бомбоне. То јест, начин празновања, народски речено, „маши поенту“ и удаљава се од суштине – изједначавања права жена. Наравно, не гајим илузије о томе да су жене данас по правима и обавезама изједначене са мушкарцима. Законски да, животно не увек, да не кажем ретко.* Осмог марта, рекла бих, почела је борба за потпуну равноправност, која и данас траје.
Та борба је, чини ми се, саставни део мишљења, става и живота сразмерно малог броја људи. Остали се задовоље давањем, односно примањем цвећа и бомбона, тиме заврше своје тзв. учешће у освешћивању положаја жена до наредне године и безбрижно живе у свету где жена није суштински једнака са мушкарцем. Наравно, људи имају права да не размишљају, да им није битно или да им подређеност жена одговара, зато смо и ту где јесмо.
С друге стране, они који се не задовољавају примопредајом цвећа и бомбона зазиру од било какве прославе овог празника, што је разумљиво имајући у виду бесмисао популарног начина празновања. Међутим, уколико има људи којима једнакост жена у животу значи и који би желели да овај празник на неки начин обележе, сматрам да од тога не треба бежати, само се треба удаљити од устаљеног и традиционалног и пронаћи начин који појединцу прија.
Као упориште и проблем општеприхваћеног начина прославе видим чињеницу да се Осми март назива женским празником. Питам се одакле ли се изроди идеја да равноправност жена није нешто чему се и мушкарци радују и што није, ако се већ слави, мушки празник исто колико и женски. Ово сматрам празником оба пола, јер истинском равноправношћу и мушкарци и жене добијају. У том светлу, при обележавању Осмог марта, ако оно укључује и поклањање, ваља имати на уму да и мушкарци подједнако славе и подједнако заслужују пригодан поклон том приликом.
Дакле, у осмомартовском духу би био или изостанак прослављања или честитање и поклањање за оба пола. Све друго је приклањање притисцима традиције и медија, без дубљег промишљања о сржи свога деловања.
* У аргументовање тврдње да жене нису равноправне овом приликом не бих се упуштала. Примера је много за оне који хоће да их виде, којима је стало и који желе да се такво стање промени.”
Хвала ти што си гостовала на блогу и поделила део свог размишљања са свима нама :). Коментари су добродошли.
No tags 4 Comments 0
4 Responses
  • Aleksandraa
    March 8, 2016

    Žene vole da tvrde danas kako smo se zapravo izborile za neravnopravnost. Takvo gledanje pasivizira i slažem se sa Jovanom – ne, mi se nismo izborile, mi se borimo i dalje. Žene koje bi se pronašle u prvoj rečenici, izvesno bi je nastavile “šta sad, tu smo, gde smo”. Zato i ne može biti bolje, ako na taj način razmišljamo.

    • Jovana D.
      March 8, 2016

      Baš tako, ne treba odustajati na pola puta i pristajati na dato stanje, već težiti s punim pravom poboljšanju koje zaslužujemo.

  • Teodora
    March 8, 2016

    Tačno u metu, Jovana!

    • Jovana D.
      March 9, 2016

      Lepo je što postoje istomišljenici, hvala na povratnoj informaciji :).

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *