11. decembra bila sam u pozorištu Boško Buha da pogledam predstavu: “Iza kulisa”. Mama je nekoliko nedelja unapred uspela da nabavi karte i jako sam se radovala ovoj komediji, pošto sam prethodno čula i pročitala dosta pozitivnih reakcija upravo za ovaj komad.

Predstava se sastoji iz tri čina, pri čemu u prvom gledamo kako protiče generalna proba, u drugom se okreće scenografija pa gledamo zapravo otpozadi kako se odvija predstava – preciznije komunikaciju glumaca. U trećem još jednom izvođenje predstave, koje se zapravo svodi na čistu improvizaciju glumaca iz prostog razloga što se tokom turneje dešavaju razne stvari koje utiču na njihove međusobne odnose, a kasnije reflektuju na samu predstavu.

Na samom početku, kao ni većina gledalaca, ne razumem baš vrstu humora koja se plasira, međutim kako vreme odmiče kockice se sklapaju i publika sve bolje reaguje. Na kraju, priča je neverovatno smešna i simpatična, a nama ostaje na kraju da se divimo tim ljudima na sjajnoj koncentraciji, talentu i umeću koje pokazuju u sva tri dela predstave koja su, na neki način, veoma slična, a opet, prilično različita.

Iako je ovo predstava, pa se na momente ide u ekstrem, ipak se u nekom razgovoru o svakodnevnim aktivnostima može doći do interesantnih zaključaka.

Posebne pohvale, što se mene tiče, idu Goranu Jevtiću, o kojem sam inače imala visoko mišljenje zbog uloga koje je prihvatao i načina na koji je prezentovao mnoge likove, ali u ovoj predstavi, njegova kondicija, sposobnost da pokaže humor koji taj lik nosi, činjenica da uspeva da iznese i vodi predstavu, drži pažnju publike i nasmeje je do suza (pošto je praktično glavni lik) je za svako poštovanje.

izvor

Na sajtu pozorišta Boško Buha, ima jedan fenomenalan tekst o njemu, čiji je zapravo on autor. Preporučujem vam da ga pročitate.

Kliknite OVDE

Do narednog naslova 🙂