Bila sam presrećna kada je veliki broj ljudi pogledao i sačuvao/prosledio objave o Halštatu na Instagramu. Zato sam odlučila da osvežim travel deo na blogu :). 

Napisaću vam sve što mogu: od agencije, utisaka, preko mogućnosti za obilazak kao i moju finansijsku konstrukciju (i logiku kojom se vodim) kao i drugim opcijama koje imate ako se odlučite da tamo odete.

Gde sam našla ponudu za izlet?

Aranžman sam našla preko agencije Lavli travel, sa kojom sam obišla dosta mesta – što vikend tura, što izleta. Do sada su uvek bili korektni u kontekstu tajminga, vodiča, kao i kompletnog programa, a bila sam u Beču, Pečuju, Temišvaru, Zagrebu, Segedinu…

Konkretan izlet o kom danas pričam je ovaj na LINKU.

Putovanja ne moraju biti skupa, stvar je prioriteta

Pre nego bilo šta počnem, da vam odmah kažem ono što mnoge zanima: Moj ukupan trošak ovog puta bio je 95 evra. To izgleda ovako: 

→(fiksni) trošak izleta, 39€  √

→obilazak rudnika, 35€ √

→obilazak Volfgang jezera, 20€

→troškovi hrane i pića, 20€ √

Po prvi put finansije stavljam odmah u prvi plan ne da ne biste skrolovali do kraja teksta već jer: “Koliko košta to zadovoljstvo?” nije skupo u poređenju sa tim koliko novca ode na neke materijalne stvari koje ne obogaćuju ni promil blizu koliko putovanja.

Avantura duga 36 sati

Put do Halštata je: 12 sati vožnje autobusom, 12 sati boravka u ovom mestu i 12 sati vožnje nazad. Vredi, vredi svaki sekund ako i pomislite: “A šta mi je to trebalo?”. U zavisnosti od zadržavanja na granicama mi smo stigli i brže ranom zorom oko 6 tako da smo imali dosta vremena.

U 19h se kreće (petak), stiže se u subotu ujutru i u 19h uveče se ide nazad što je sasvim dovoljno. Ovo mesto, odnosno selo, uzduž i popreko može da se obiđe za 2-3h jer je jako malo, ali ako zaista želite da istražite svaku moguću uličicu i pošteno se nagledate svega što Halštat pruža, ovo vremena koliko je na raspolaganju je prava mera.

Po dolasku u Halštat imala sam par sati da se prošetam, doručkujem i popijem kafu pre nego sam oko 9 krenula put rudnika što je fakultativa za koju sam se odlučila.

Rudnik belog zlata – rudnik soli

Ovaj rudnik soli je, kako kažu, jedan od najstarijih na svetu. Obilazak traje 1,5h vremena uz stručno vođenje i predstavlja sjajno edukativnu zabavu za, “od 7 do 77 godina”. Do njega se stiže uspinjačom/žičarom koja je na svega 100 metara od glavnog parkinga i ona ide na svaka dva minuta. Prilično je brza i ima ih dve tako da zaista nema čekanja. 

Kad se popnete, tu je vidikovac (fotografija ispod) sa kojeg i možete da vidite rudnik kasnije po povratku sa obilaska. 

Staze su prohodne, čiste, malo strmije posebno ako niste u kondiciji, ali ima oko 600 metara peške. Na putu do rudnika, svako malo vas dočeka sa strane jedna skupina kockica presvučenih u ogledalo koje su jedan divan dodatak umetnosti koji ne remeti prirodu. Na putu takođe i ima mala galerija u koju možete svratiti da saznate koju informaciju više.

Koncept obilaska rudnika je sledeći: ostavljate stvari u ormarićima, oblačite zaštitna odela, slobodno nosite fotoaparat/mobilni telefon ako želite i sledite uputstva vodiča. Unutra je svega osam stepeni.

U sat i po vremena spakovano je i  isprepletano nekoliko prezentacija koje govore o istoriji rudnika, spuštanje na niži nivo na toboganu, kao i vožnja vozićem. Prezentacije su na kamenu, pola na zidinama, pola u refleksiji vode, deo na staklu a deo uz pomoć voštane figure koja vam priča. Spuštanje niz tobogan je zabava koja se proživljava dva puta. Jednom na stazi kojoj vidite kraj, jednom na tri puta dužoj. Prvi put vrištite, drugi put vrištite od smeha. 

• 

• 

• 

• 

Tu se doživi putovanje kroz vreme na interesantan način, pažnja je prisutna sve vreme, uživa se u efektima u tami, čovek se vrati u detinjstvo tim blesavim spuštanjem i na kraju začini celu priču vožnjom vozićem. Na kraju, na samom izlasku kada ostavite odela postoji mogućnost da kupite svoju fotografiju spuštanja niz tobogan broj dva, pošto vas pri najvećoj brzini zabeleži fotoaparat. Išla sam 26,4 km/h. Treba li da kažem kako sam prelepo ispala 😀 ?

Ja sam se za ovaj obilazak prijavila u autobusu i kao što sam napisala, 35 evra je. Posle sam videla da je cena 34 evra ako idete samostalno, što je nikakava razlika + je ekipa iz busa bila prilično duhovita. Ako ipak, želite na vidikovac samo, karta je 5 evra. Evo i pogleda sa te tačke:

I sa druge strane:

Nakon ovoga, imate opciju da malo prošetate pa u obilazak jezera, za šta se nisam odlučila iz više razloga. Prvo, padala je kiša ceo dan što mi ne odgovara ako posmatram nešto iz zatvorenog objekta na vodi, a drugo, stvarno sam želela da uživam u svemu što mogu da vidim i da opušteno obiđem uz pauze do kraja dana. Ali, verujem da je lepo pa ću idući put ići i na to.

Šta sve može da se vidi u selu još?

Domovi prekriveni cvećem, gotovo pored svakog praga neki aranžman ili kombinacija skulptura sa dodacima koji vlasnici misle da oplemenjuje njihovu kuću. Beskrajno simpatični sandučići za poštu, vodopadi i potočići ako se odlučite da idete malo više uzbrdo. U glavnoj ulici (što je skoro pa jedina veća ulica) ima puno ugostiteljskih objekata  u kojima možete jesti od 7 do verovatno ko zna koliko evra. Kafu možete popiti od 2,40 pa naviše, zavisi da li ste na glavnom trgu ili ste malo dalje, što je tipično kao i svuda. Dosta je i prodavnica koje prodaju suvenire – od onih krajnje komercijalnih, do nestvarno skupocenih i predivnih drvenarija ili ukrasa od stakla. Na trenutak mislite da ste došli kod Ivice i Marice u slatku kuću, a već u drugom momentu živite Coca Cola novogodišnju reklamu. Mislim da osećaj mira, lepote, transportovanja sebe u neki novi svet koji postoji i nije plod nečije produkcije treba doživeti. Ne, nijedna ova fotografija ne može da prenese tu energiju i toplinu mesta, ali može da vam da okvir onoga što možete kasnije da zabeležite očima i ponesete u sebi.

Ostavljam vam galeriju sa još nekoliko odabranih fotografija, a ako imate bilo kakva pitanja u vezi sa ovom pričom, pišite mi <3.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Do narednog naslova, Di

/Fotografije: Di Golubović/