Гостујући чланак: Неке заблуде о српском језику

by Monday, January 26, 2015
Ауторка данашњег чланка је апсолвент српског језика, једна врло фина, одмерена и културна девојка. Мој мали, али пажљиво одабран круг људи, увећава се управо захваљујући блогу. Гостујући чланци нису новитет, али оно што јесте – овај текст написала  је особа која је прво била “само” моја верна  читатељка, а сада другарица са којом имам лепе теме за разговор и размену идеја. Радује ме што постоји жеља за доприносом на тему попут ове.
Будите слободни да поставите питање, дате свој коментар, а аутoрка ће у складу са временом и обавезама, бити расположена да одговори.

Данас, чини ми се, мало људи мари за писменост, а и они који негују
језички израз и граде леп стил неретко греше. Наравно, не својом кривицом.
Узрок је, између осталог, то што професорима српског језика није омогућено да
осавремењују своја знања, те они својим ђацима, у жељи да их описмене,
ненамерно преносе и следеће заблуде:
1. Испред и
никад не иде запета
Када и повезује две
језичке јединице (реч, синтагма, реченица), испред њега углавном неће стајати запета,
али далеко од тога да никад неће стајати. Штавише, некада је неопходно ставити
запету, нпр. када се испред и налазе
вокатив („Дођи, Јано, и донеси воде“) или апозиција (Дошао је Иван, брат мог
друга, и донео нам карте“). Запета се може стилски употребити испред и приликом набрајања, како би се сваки
члан посебно истакао („Купио је и јабуке, и брескве, и шљиве“), или када се
напоредни део реченице накнадно додаје („Путовао сам прошлог лета у Грчку, и
било је добро“). То да ли се део реченице накнадно додаје зависи од језичког
осећаја онога ко пише.
2. Требати
је безличан глагол
Пре свега, глагол требати
није безличан када је самосталан, тј. када није допуњен другим глаголом, као нпр.
у реченици: „Требају ми чарапе“. Поред тога, чак и кад има допуну, овај глагол
не може увек бити безличан. Ако мислите да је реченица „Ја треба да урадим
домаћи“ правилна, варате се. Док сви као мантру понављају да је глагол требати увек безличан, забораве да
напомену да у том случају он мора стајати ИСПРЕД субјекта реченице. Наиме, ако требати стоји, као у наведеној реченици,
иза субјекта, он не може да буде у безличном облику, јер се тако крши правило о
слагању субјекта и предиката у лицу. Овај проблем се лако решава – субјекат
неретко можете изоставити или га написати иза требати. Ако требати
замените изразом бити потребан,
уочићете да наш пример тада звучи рогобатно и неправилно, што и јесте („Ја је
потребно да учим“). Међутим, некада субјекат мора да стоји испред требати, и тада не треба избегавати
употребу његовог личног облика, нпр. у реченици: „То је човек који је
требао да дође“ (субјекат је подвучен).
3. Не каже се задњи
него последњи
„Необорив“ доказ за ову тврдњу је то да постоје два антонимска
пара предњи – задњи и први – последњи, који се оштро одвајају
и чија се значења не преплићу. Зато ће вас, док изговарате реченицу: „Јуче сам
задњи одговарао историју“, неко победоносно питати ко је одговарао предњи и
саопштити вам правило које је научио у школи и у које беспоговорно верује.
Међутим, да се он сетио да провери да ли је тачно оно што је наставник рекао,
отворио би „Речник српског језика“ Матице српске, у коме је наведено више
значења речи задњи – оно које је
супротно од предњи и оно које је
синоним речи последњи . Како је то могуће?
У језику постоји механизам помоћу кога реч проширује значења – вишезначност
(полисемија). Полисемија је сврсисходна и неопходна, јер човек не би могао да
запамти за сваки појам посебну, једнозначну реч. Да бисмо при изражавању били
што прецизнији и да бисмо могли да изаберемо реч која нам стилски највише
одговара, у језику се јавља и синонимија (истозначност). При том се синонимима
углавном неће поклапати сва значења, јер у том случају једна реч углавном постаје вишак
и ишчезава из језика, већ само нека.
4. Ја
се не пише на почетку реченице
Протеклих деценија неретко се могло чути на часовима српског како ја не треба писати на почетку реченице,
јер делује нескромно, јер је вишак итд. Разлога је више, а последица иста – ја је безразложно протерано са почетка,
а често и из реченице уопште. Истина је да се у српској личној реченици обликом
глагола исказује и које лице врши радњу и да је лична заменица факултативна.
Међутим, то што није обавезна не значи да је треба избегавати, већ да имамо
избор хоћемо ли је употребити или не. Постоје и случајеви  када ја
мора да се нагласи, нпр. у реченици: „Ја сам сломио вазу, а не мачка“. Оваква
реченица без ја не би имала много
смисла, тако да од употребе ове личне заменице не треба зазирати, већ је треба
користити, као и остале личне заменице, умерено и тамо где стилски лепо звучи и
чучи.
5. Сваки језички приручник је нормативан
Не прописује сваки језички приручник шта је правилно, а шта не.
Поуздани, проверени и валидни су нови „Правопис српскога језика“ Матице српске,
„Речник српскога језика“ Матице српске и школски уџбеници. У издању Матице
српске изашла је и граматика српског језика, коју део стручњака не признаје,
између осталог зато што су локатив и датив проглашени једним падежом, што,
благо речено, доводи у питање кредибилитет творца тог дела граматике. Како
нормативним приручницима нису покривена сва актуелна језичка питања и
недоумице, на тржишту постоје разни језички приручници, који су ту не да пропишу
решење, већ да ПОСАВЕТУЈУ. Зато треба прво проверити нормaтивне приручнике, па
тек онда друге језичке приручнике, јер су њихова решења често у супротности са
званичним решењима. Зашто онда људи верују да треба да користе нпр. „Речник
језичких недоумица“ Ивана Клајна као нормативни приручник? Не знам, али знам да
у њему има доста решења која су у супротности са онима из званичних приручника.
Зато, ако вам је потребно да решите језичку недоумицу, водите рачуна о томе шта
је прописано, а шта је препорука и, ако се препорука не поклапа са вашим
здравим разумом, верујте себи.
Какав је ваш однос према правилном и лепом писању и изражавању? Шта
мислите о напорима које држава Србија улаже у очување српског језика?
No tags 26 Comments 0
26 Responses
  • Jelena
    January 26, 2015

    Da li država Srbija ulaže u očuvanje našeg jezika? – Ne. U suprotnom na televiziji bi se čuo pravilan srpski jezik, ne "Pink" jezik i izražavanje. Emisija bilo kojeg karaktera ne bi smela da odzvanja poštapalicama "ovaj, mmm, kako-se-zove-znaš" isl. U novinama ne bi postojao tekst sa upotrebljenim stranim izrazima i celim rečenicama. Šteta, ali tako je.

    Sa druge strane, tekst je odličan. Trudim se da držim do pravopisa što više. A znam da ponekad napravim katastrofalne greške. Priznajem za pravilnu upotrebu zamenice JA nisam znala, uvek sam je koristila po osećaju. Za upotrebu slova I sam znala, mada sam sigurna da mi se "omanulo" više puta.

    Dilemu "zadnji-poslednji" u osnovnoj školi, pre prijemnog u srednju (koji se u tadašnje vreme radio na mnooogo drugačiji način), jednostavno objasnila žena koja mi je držala časove iz srpskog jezika "Zamisli da popiješ čašu soka. Da li bi volela da ti za danas ona bude zadnja i da nikad više ne popiješ ni jednu, ili da bude poslednja pa da sutra popiješ još jednu?" – Ovo nikada neću zaboraviti i mislim da od tada nikad ova dva pojma nisam pomešala.

    Hvala što ste navele priručnike koji zaista mogu biti od pomoći, jer se pripremam da kupim jedan.Što zbog sebe same, što zbog posla, što zbog hobija.

    • admin
      January 26, 2015

      Dovoljno je za početak obratiti pažnju na kajron i sve ti je jasno, a dešava se na skoro svakom programu i to veoma često. Iako sam planirala da ne upadam svojim komentarima, moram :). Simpatično objašnjenje profesorke, odnosno nastavnice.

    • Anonymous
      January 27, 2015

      Jelena, moooozda gresim, ali mislim da ovo sto je tvoja profesorka izjavila nema veze s vezom. Cula sam i ja za takvo objasnjenje, no, jedina razlika bi bila ta: zadnje-prednje, poslednje-prvo, s tim da se i 'zadnje' moze koristiti kao sinonim za 'poslednje'.

    • Jelena
      January 27, 2015

      Naravno da nema "veze s vezom" niti može da se uzme za ozbiljno. Ali meni, tada jednom devojčurku od 14 godina (što je bilo pre 20 godina, i deca su tada bila mnogo drugačija od današnje) ovo je izgledalo kao potpuno logično objašnjenje, koje sam jednostavno shvatila i prihvatila, i nikada više nisam pogrešila. Ponekad profesori i nastavnici jednostavno moraju da se dovijaju da bi nešto što deca teško prihvataju, lako "utuvili" u njihove glave. Jer ako prihvate neko objašnjenje koje nema veze s vezom, lakše će prihvatiti i ono ispravno. To ih čini vrsnim pedagozima. Ne zalazim u pravilna gramatička objašnjenja, to nije moje polje.

    • admin
      January 27, 2015

      Zato sam ja, poznajući tebe, a čitajući šta si napisala kao profesorkino objašnjenje, tačno znala da si ti to tako shvatila :D.

  • Malegria
    January 26, 2015

    Драго ми је што ти се текст свидео :).
    Чак и они који нису толико у материји примећују да државу баш брига за језик. Као што се могло прочитати у новинама, Одбор за стандардизацију језика не ради пуним капацитетом већ неколико година. Поред тога, занимљиво је то што Србија ни у своје лекторе на факултетима у иностранству неће да уложи, па тако лекторате преузимају Хрватска, Црна Гора и Босна и Херцеговина, државе које препознају значај очувања и ширења свог језика и културе.
    Говор и писање у медијима су посебна тема. Добар говор се може чути у дневницима РТС-а, јер са њиховим спикерима раде стручњаци, али остатак је катастрофа. Чак и кад је емисија забавног карактера, водитељ не би смео себи дозволити замуцкивање и подштапалице, Ово ће некоме можда звучати строго, али пошто је причање без тога могуће, требало би да водитељи, као и сви други јавни говорници (нпр. политичари) пораде на свом (незавидном) нивоу говорне културе.

    • admin
      January 26, 2015

      Nema šta da zvuči strogo. Obuka i trening moraju da postoje za obavljanje bilo kog posla kako treba (ako je cilj kvalitet), a posebno kada je reč o javnom nastupu.
      Recimo, današnja sednica skupštine je bila sjajna inspiracija i udarac u glavu, samo da podseti koji nivo pismenosti/obrazovanja/kulture odlučuje o nekim relevantnim stvarima koji se kasnije reflektuju na građane. Bez želje da govorim o samoj temi – jer uopšte nije ni bitna, koliko o načinu prezentovanja rešenja, ili uključenja u raspravu. Veoma porazno za slušati, a i gledati.

    • Anonymous
      January 31, 2015

      Уопште се не слажем за поштапалице (зар је правилно поДштапалице?) и замуцкивање како већ то карактеришеш. Нормално је да у говору имаш те ствари, то не значи да је човек необразован, глуп или нешто треће кад их користи. То су просто механизми који се користе у везаном говору и који служе како би се лакше повезале мисли и говор.

      В.Д. мастер професор

    • Malegria
      February 1, 2015

      Поштовани,
      У Речнику српског језика Матице српске јавља се и облик подштапалице, тако да га и ја сматрам исправним. Драго ми је што сте то питали, јер пре овог коментара нисам ни проверавала.
      Што се тиче подштапалица, лажних започињања и сличних механизама, слажем се да је то нормална и свакодневна појава у говору, без обзира на образовање, с тим да превише тога слушаоца оптерећује и то сматрам лошом говорном културом. Ипак, мислим да у формалном, а посебно у јавном говору треба више водити рачуна него у необавезној, неформалној конверзацији и свести те механизме на најмању могућу меру. С обзиром на то да сам имала прилику да чујем више људи како лепо и јасно говоре без тих механизама, могу да тврдим да није немогуће у приликама које то захтевају неговати чист говор.
      Ако се не слажете с тиме, шта мислите о ставу не треба да људи с говорним манама, који ни не могу да науче као одрасли да изговарају неки глас правилно, буду водитељи или спикери? То нам је рекла професорка акцентологије, чије мишљење веома ценим и која се говором у медијима бави неколико деценија.

  • Anonymous
    January 26, 2015

    Treba ispraviti greške u tekstu.

    • admin
      January 26, 2015

      Prvo je potrebno reći koje su greške u pitanju, a onda ih verovatno ispraviti (ukoliko autorka bude želela i smatrala da je to nešto netačno). To: "Treba ispraviti greške", nije uopšte konkretno, ali hvala na verujem krajnje dobronamernom komentaru :).

  • Malegria
    January 26, 2015

    Молим те да укажеш на грешке и по могућству наведеш зашто сматраш да су то грешке и биће исправљено. Ту смо да заједно учимо :).

  • Anonymous
    January 26, 2015

    Verujem da grešku možete i same pronaći, ako malo bolje pogledate tekst 🙂 I nemam veze ovim komentatorom iznad, pozdrav.

  • Anonymous
    January 27, 2015

    Zašto je teško reći gde je načinjena greška (ako ste je već uvideli)?

    Lep i poučan tekst.
    Pohvala i za Dijanu, i za Malegriu!

  • admin
    January 27, 2015

    Malegrija, Anoniman 1, Anoniman 2

    Pre svega, hvala vam na komentarima i želji da na bilo koji način doprinesete ovom blogu/postu. 🙂 🙂 🙂

    Kada su u pitanju greške/nedoumice i slično: Niko od nas nije sveznalica, a ovde posebno mislim na autorku teksta i mene. Nismo sujetne, niti bilo šta slično, zaista, a slobodna sam da to kažem u ime obe. Ukoliko greška postoji, a mi je sasvim očigledno nismo uočile, ili je ne smatramo greškom, vrlo smo raspoložene da saznamo šta je u pitanju i diskutujemo na zadatu temu. Za neke stvari, autorka se vodila literaturom koju detaljno obrađuje na fakultetu, uz poštovanje onoga što pojedini predavači prezentuju i obrađuju. Za mnogo toga postoji više tunmačenja, nečije mišljenje ljudi cene više, savete primenjuju, dok neka druga smatraju manje dobrim/stručnim i slično.

    Ne planiram da se udubljujem i više puta pitam nekoga da na grešku ukaže, ukoliko on sam neće da je iznese. Stvarno mi nije stalo to da radim. Velike simpatije gajim prema kritičarima sa druge strane ekrana, koji ne dolaze argumentovano, te u tom smislu zaista ne vidim više razloga da se tome više posvećuje pažnja. Volela bih da se javi neko ko ima konkretno pitanje, ili nedoumicu vezanu za upotrebu nekih reči, šta god :).

    Svaki komentar odobravam, bio pozitivan više ili manje, samo smatram da je ideja izlaziti sa konkretnim sadržajem, a ne samo sa polovičnim. Takođe, poenta je da podstaknemo više priče na ovu temu, bez obzira da li delimo mišljenje ili ne.

    Na kraju balade, nadam se da će sadržaj biti od koristi, ili makar da će podstaći ljude da uzmu priručnik u ruke i konsultuju za nejasnoće. 🙂

  • Snow
    January 27, 2015

    Veoma poucan post i smatram da je skrenuo paznju na neke dosta bitne stavke.
    Nastojim paziti na pravopis, barem da ne pravim one najvece greske, ali vjerujem da mi se neke sitne svakako povremeno dese. Kod mene je prisutan jedan problem koji cesto uocim kada pregledam svoje postove na blogu ili bilo kakve tekstove koje radim na srpskom, a to je redoslijed rijeci koji bas i nije u duhu srpskog jezika. Za to krivim to sto na dnevnoj bazi puno vise radim i komuniciram na dva strana jezika tako da vjerujem da ce ih nazalost biti i u buducnosti jer su mi vec postali profesionalna deformacija.
    Primjecujem i dosta razlika u varijantama srpski, hrvatski i bosanski i nekad nisam sigurna da li je neko pogrijesio ili ne, jer nisam upoznata sa najnovijim izmjenama u hrvatskom, niti sta je u bosanskoj varijanti uvedeno iz srpske gramatike, a sta iz hrvatske.
    Jos jednom pohvale za ideju ovog posta.

    • admin
      January 27, 2015

      Snow, drago mi je da ti se dopao tekst, stvarno.
      Što se tiče "mešanja reda u rečenici", ne bih da ispadne da te sada pravdam, ali… Ako radiš posao koji iziskuje da nekada "misliš na drugim jezicima", da se često prebacuješ to i ne čudi. Kada pišeš tekst, iako ga verujem 10x pročitaš pre nego što klikneš objavi, nekada ni ne primetiš da ti nedostaje slovo u reči, da nisi kliknula "space" posle zareza ili da si negde nešto duplirala. Svakako je ok podsećati se stalno na neke stvari, da ti ne bi prešle u naviku.

      Ovo za razlike između BIH/HR/SRB, baš ne bih mogla da komentarišem, zato što sam stvarno baš neinformisana. Naravno, dok sam pratila neke HR blogove (a ima i srpskih puno), ježila sam se na nepismenost i samo sam se odjavila, jer mozak ne može da mi podnese toliku količinu nepravilnih konstrukcija na jednom mestu.

    • Malegria
      January 27, 2015

      Што би се рекло – ко ради, тај и греши. Разлика је у томе што неке баш брига да ли греше или не, а неки се труде да грешке сведу на минимум. Текст сам наменила људима који цене правилан језички израз, чије грешке нису плод нехаја и који желе да сазнају нешто ново. Драго ми је што ти је био користан ;).

  • Anonymous
    January 27, 2015

    Ja sam primetila samo nekoliko nenamernih stamparskih grescica poput: autroka, popot i normtivne.

    U 3. delu mislim da je autorka mislila na antonim, a ne sinonim, jer mi je cudno da 'zadnji' bude sinonim za rec 'prvi', ako sam ja dobro shvatila.
    Inace, super ideja za tekst, bilo bi dobro da ima vise ovakvih pocunih tekstova na blogovima.

    Jeca 🙂

    • admin
      January 27, 2015

      Jeco, hvala :).
      Sad ću da vidim gde su te slovne. Često od čitanja neke sitnice zaista ne primetim.

    • Malegria
      January 27, 2015

      Хвала ти много у конкретном указивању на грешке :)!
      Једно од значења речи ,,задњи" је синонимно значењу речи ,,последњи". Зато се може рећи ,,задњи дан у недељи" у значењу ,,последњи дан у недељи". Извор је Речник српског језика Матице српске.

  • Anonymous
    January 27, 2015

    Koje kokosovo ulje koristiš? Dvoumim se između Manna i Beyond kokosovog ulja, pa bih volela da znam. 😊

    • admin
      January 27, 2015

      Beyond koristim preko dve godine.

  • Mici Yu
    January 29, 2015

    Sjajan tekst! I sama sam do pre nekog vremena bila u zabludi oko zadnjeg i poslednjeg.
    Sto se tice nastojanja da se pravilno izrazavam, mogu reci da se trudim, ali se uvek potkrade neka greska. Lepo bi bilo kada bi svako od nas izdvoji malo vremena da pogleda ono sto mu u svakodnevnom govoru zazvuci cudno. Desi se toliko puta da nesto kazemo, pa se onda ispravimo, i na kraju ni sami ne budemo sigurni da li je prva ili druga verzija ispravna. Kada bismo bar tada uzeli neki relevantan prirucnik radi provere, verujem da sledeceg puta ne bi bilo dvoumljenja. Na moju srecu, okruzena sam filolozima koji su upuceniji od mene pa me ispravljaju i ukazuju na greske 🙂
    Koliko sam imala prilike da vidim, dobar pravopis i kultura izrazavanja uticu na prvi utisak koji se stice o pojedincu kao kandidatu za posao pa svakako vredi potruditi se i uloziti malo vremena u to…ako ni zbog cega drugog…

  • Malegria
    January 29, 2015

    Добро си приметила да правопис и култура изражавања утичу на први утисак на пословном интервјуу, јер онај ко има проблема са тиме делује необразовано. Додала бих да се такав утисак стиче и у свакодневној комуникацији, поготово формалној.
    Што се тиче причања с пријатељима, сматрам да ту човек може себи дозволити и дијалектизме, јер то није лоше кад је неформална комуникација у питању. Дијалектизми постоје и у говорима који улазе у основицу књижевног језика, као што је нпр. говор Београда, али то је већ друга тема.

  • Jovana Djordjevic
    February 11, 2015

    Svaka čast za ideju! Samo napred, verujem da se mnogima dopada ovakva vrsta posta i veoma je korisna. Takođe pohvale za fotografije, divne suuu.. 🙂

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *